Granit je dubinska magmatska stena, iz grupe kiselih magmatskih stena. Reč granit dolazi od latinske reči granum (zrno), čime se objašnjava njegova okom vidljiva zrnasta struktura. Široko je rasprostranjen u Zemljinoj kori. Nastao je hlađenjem i učvršćivanjem užarene magme u unutrašnjosti Zemlje i to na dubinama između 1,5 i 50 kilometara. Tokom kristalizacije magme dolazilo je do mešanja sa drugim stenama, što daje veliku raznolikost boja i šara granita. Prosečna gustina granita je 2.750 kilograma po metru kubnom. Za razliku od drugih magmatskih stena, granit nije nađen na Mesecu.
Granit je jedan od najtvrđih materijala, čvrst i otporan. Može se uglačati do visokog sjaja pa obrađeni komadi ovog kamena izgledaju jako lepo. Granit se danas često koristi kao podni kamen u javnim i komercijalnim zgradama, a sve češće i u privatnim kućama – pored podova i stubova, od granita se izrađuju lepe i praktične radne ploče za kuhinje.
Pojavom kiselih kiša granit je postao pogodniji za spoljašnju upotrebu od mermera, jer je izdržljiviji. Koristi se i za kamene kocke i ivičnjake na ulicama, za oblaganje tunela, za nadgrobne spomenike i dodatnu galanteriju…
Granit je danas u širokoj upotrebi zbog svog svojstva da je jako trajan materijal koji pri tom svojim izgledom privlači poglede.
Nalazišta – Granit čini veliki deo kontinentalnih kora. Nastao je u različitim vremenima istorije Zemlje, od pre milijardu do nekoliko desetina miliona godina. Najstarije granitne stene nalaze se u Švedskoj, Britaniji i Arizoni. Granit je najčešća osnova ispod sedimentnih stena. Iako je široko rasprostranjen, samo u određenim područjima postoje komercijalno vredna nalazišta (kamenolomim) granita – Skandinavija, Španija, najviše u Galiciji i Ekstramaduri, Brazil, Indija, južni deo Afrike, tj. Angola, Namibija, Zimbabve, Južna Afrika.
